Za postavljanje dijagnoze oštećenja srčanog mišića najčešće analize koje se koriste su određivanje hsCRP, CK, CK-MB, troponina T i troponina I. Aktivnost CK-MB se uvek određuje zajedno sa aktivnošću CK. Posle infarkta miokarda povećava se aktivnost CK i CK-MB, ali ovo povećanje ne ide paralelno i maksimalno povećanje vrednosti CK-MB se javlja nešto ranije. Vrednnost troponina I se povećava 3 do 6 sati od pojave bolča u grudima, dostiže pik nakon 12 do 16 sati i može ostati povećan 4 do 9 dana. Pozitivne vrednosti troponina I se mogu javiti i kod kongestivne srčane insuficijencije, hipertenzije i hipotenzije, aritmije, plućne embolije, sepse itd. U slučaju akutnog infarkata miokarda, vrednosti srčanog troponina T rastu 3 do 4 sata nakon prvog bola u grudima i ostaju povećane do 14 dana. Iz tog razloga, srčani troponin T predstavlja nezavisni prognostički marker koji može predvideti kratkotrajnu i dugotrajnu prognozu progresije bolesti kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom.