Штетним организмима се могу сматрати и организми који поседују капацитет да буду вектори, односно преносиоци заразних болести, који својим репродуктивним потенцијалом угрожавају равнотежу у животној средини и имају молестантни потенцијал високог степена (ометају нормалне људске активности) и који се индивидуалним заштитним мерама не може битно умањити.

Проучавање фактора који контролишу бројност неке врсте је једна од главних области екологије и бави се проучавањем природних варијација у бројности у односу на простор и време, као и променом бројности организама током извођења различитих експеримената. Када се ради о штетним врстама, познавање фактора који ограничавају раст популације омогућава нам доношење одлука када и на који начин је потребно контролисати бројност штеточина.

Мониторинг (за разлику од инвентара који представља само списак врста у датом тренутку) се фокусира на динамику неке врсте организама (праћење промена које нас интересују у функцији времена). Најчешће се прате промене у бројности популације, односно бројност се прати на различитим местима и у различито време.

Кључни део програма мониторинга штетних организама је поновно мерење њихове бројности, јер ефикасни програми мониторинга са поузданим резултатима доприносе поузданој процени успешности предузетих акција регулације бројности штетних организама. Од велике је важности да резултате акција сузбијања штетних организама (регулације њихове бројности различитим начинима) јасно разликујемо од случајних флуктуација у бројности неке популације које су својствене свим биолошким системима.

Разне технике, које су развијене за проучавање екологије организама, користе се и током мониторинга штетних организама. Примена сваке технике зависи од испитиваних животињских врста, од врсте станишта у којима живе и циљева проучавања.

Штетни организми који се најчешће могу срести у урбаној средини су крпељи, кућни комарци, сиви пацов и кућни миш.

Завод за биоциде и медициснку екологију спроводи монторинге штетних организама за различите локалне самоуправе (градове и општине) у Србији.

Мониторинг крпеља

За мониторинг крпеља је начешче коришћена метода превлачење беле фланелске тканине тзв. „заставе“ величине 1 m² преко вегетације и са ње сакупљање закачених јединки. Могу се користити и лепљиве клопке са угљен-диоксидом као атрактантом. Крпељи се такође могу узорковати са мртвих дивљих животиња уловљених током лова, са домаћих животиња или кућних љубимаца.

Мониторинг ларви комараца

Ларве комараца се развијају у воденој средини и узоркују се посудом запремине 300-500 ml која је причвршћена на дужој дршци. Узорци ларви комараца се могу сакупљати и уз помоћ густе мрежице или цедиљке. Из малих резервоара воде (одбачене аутомобилске гуме, вазе са цвећем на гробљима, празне конзерве, тегле, бурад за заливање башти) ларве се могу сакупљати Пастеровом пипетом веће запремине (3-5 ml).

Мониторинг одраслих форми комараца

Некада се за процену бројности комараца користила метода адулт/човек/час. Метода се заснива на бројању слетелих женки комараца (или њихових убода) по човеку у јединици времена. Обично се комарцима излагала кожа руку и/или ногу. С обзиром на то да комарци могу бити преносиоци узрочника различитих заразних болести, ова метода се сада ретко користи.

За мониторинг одраслих форми комараца су развијене различите врсте клопки са различитим атрактантима (угљен-диоксид у чврстом стању, светлост, супстанце које имитирају мирис људског зноја…). Клопке могу бити активне (вентилатор који напаја батерија и који усисава комарце у клопку) или пасивне (кавез од густе мрежице у чију средину је постављен атрактант, посуде са водом у које ће женке полагати јаја, кутије чија је унутрашњост црна и у којима комарци траже заклон…).

Мониторинг глодара

За мониторинг глодара се користе различите врсте и величине клопки. Њима се могу ухватити живи глодари или клопке поседују механизам који усмрћује глодаре. Врста клопки и мамаца зависи од врсте глодара који чија се бројност утврђује.

Мониторинг се такође може вршити и посредно, преко трагова које остављају глодари (трагови шапа у прашини или блату, трагови глодањана различитим предметима или објектима, трагови урина и измета…), потрошњом изложених мамаца познате тежине, налажењем и бележењем активних рупа итд.